Kada i kako pišu pisci velikani? | Mixer portal

Kada i kako pišu pisci velikani?

Rezultat slika za ernest hemingvej

 

 

Sami organizuju svoje vreme, u večitoj su potrazi za inspiracijom, njihov je posao njihova potreba i napisane reči koje su ostavili i ostavljaju za sobom čitaće se do kraja sveta i veka. Koje su bile dnevne rutine velikih svetskih pisaca? Kako su i kada pisali?

 

Džek Keruak
“Imao sam ritual da pišem pod svetlom sveće. Kada počnem, zapalim je i ugasim kada završim. Iz jednog filma o Hendlu prihvatio sam i običaj da kleknem i pomolim se pre nego što počnem sa radom. A, sada prosto mrzim da pišem… Da li sam sujeveran? Počinjem da sumnjam na pun mesec i imam vezu sa brojem 9. Svakog dana u kupatilu radim stoj na glavi i devet puta stopalima dodirnem pod. To je ritual baš kao i molitva Isusu da mi sačuva energiju i razum za moju paralizovanu majku, moju ženu i ljubimce. OK?”, rekao je Džek Keruak u intervjuu 1968.

Suzan Zontag
“Početi sutra – ako ne danas. Ustaću svako jutro najkasnije u osam (ovo pravilo mogu da prekršim jednom sedmično). Ručaću samo sa Rodžerom (ne, ne idem da ručam negde napolju). Ovo pravilo mogu da prekršim jednom u dve nedelje. Pisaću svaki dan. Reći ću ljudima da me ujutru ne zovu telefonom ili se neću javljati kada zvoni. Trudiću se da ograničim večernje čitanje (mnogo čitam jer tako bežim od pisanja)…” (deo je dnevnika Suzan Zontag iz 1977.)

Henri Miler
“JUTRA – ako sam mamuran, pišem teze ili postavljam, a ako sam u dobrom stanju, pišem.
POSLE PODNE – radim po sekcijama i pratim plan po delovima bez forsiranja. Pišem dok ne završim deo u celini.
VEČERI – viđam se sa prijateljima i čitam u kafeima. Istražujem kvartove koje ne znam. Ako je vlažno, idem peške. Ako je suvo, vozim bicikl. Pišem ako sam raspoložen i slikam ako sam prazan ili umoran. Pravim planove, pišem beleške, korekcije. Trebalo bi preko dana da nađem vremena za muzeje ili šetnje kako bih pravio skice u vozu, parku ili kafeu.
…Bibilioteka jednom nedeljno zbog preporuka.”, napisao je Henri Miler 1932.

Simon de Bovoar
“Ujutru sam uvek u nekoj žurbi iako generalno ne volim početak dana. Popijem čaj i počnem da radim oko deset. Radim do jedan. Onda se vidim sa prijateljima, a u pet se vraćam na posao do devet. Ako mi dobro ide, pola sata odvojim da pročitam što sam dan pre pisala i korigujem. Moram da pročitam ranije napisano da bih hvatala nit…” (deo intervjua iz 1965.)

Ernest Hemingvej
Pisao je stojeći, u papučama većim nekoliko brojeva. Pisaća mašina i sto su mu bili u visini grudi.
“Kada pišem knjigu ili priču, počnem rano pre jutarnjeg svetla. Niko me ne uznemirava, hladno je i pisanje me zagreje. Pišem do momenta kada znam o čemu ću dalje pisati, kada sam “u materiji”. Stanem i do sutra “preživljavam” to što ću staviti na papir. Kada stanem, prazan sam kao kada vodim ljubav sa nekim koga volim. I ništa me ne može povrediti i ništa se ne može desiti i ništa nema značenje do sutra kada ću opet pisati. Teško je samo sačekati do sutra…”, pisao je Hemingvej.

Don DeLilo
U intervjuu iz 1993. priča o svom dnevnom rasporedu:
“Pišem ujutru oko četiri sata, a onda idem na trčanje kako bih prodrmao jedan svet i u njega ubacio novi. Ptice, insekti, sitna kiša…pravi su intermeco. Vraćam se i pišem još dva-tri sata bez pauze za užinu ili kafu ili cigaretu. Ostavio sam cigarete. Kuća je mirna i prostor je čist. Volim da gledam u Borhesovu sliku na zidu koja me podseća na pisca koji nije gubio vreme radeći gluposti. Odvlači me od letargije i skretanja sa pravca i drži u svetu umetnosti i magije… ”

Haruki Murakami
“Kada radim na romanu, ustajem u četiri. Pišem pet ili šest sati. Posle podne trčim 10km ili preplivam 1.5km (nekad i jedno i drugo). Idem u krevet u devet. Ovaj ritam pratim svakog dana bez izuzetka. Ponavljanje je veoma važno. Ono je forma hipnoze. Tako hipnotišem sebe kako bih dospeo do dubljih stanja uma…”

Anaiz Nin je svoj način rada kratko opisala:
“Priče pišem ujutru, a dnevnik uveče. ..”
“Pišem svakodnevno. Najbolje pišem ujutru…”.

Izvor: Biz Life

Shortlink: