Satira: Knjiški kobac | Mixer portal

Satira: Knjiški kobac

 

Mis'm, šta da vam velim ćobra i sisterke. Ja kad idem na more obavezno ponesem knjigu. Ono, plivam i čuvam se za nju da ne potonem. I kad idem u šumu – ponesem knjigu. Ona mi odlično posluži za or'jentaciju; umjesto da gledam u mahovinu gledam u knjigu i nema gubljenja u prirodi. Onda, kad idem na randes s bajbatre, isto tako, ja ponesem knjigu, zlu ne trebalo. Ona hoće da me poljubi, a ja joj kažem: Ček samo da završim stranicu, pa ćemo laganini.

Eh da, i kad idem u svoje rodno selo ja uprtim u ranac sijaset knjiga. Ko će ga znat šta me tamo čeka – valja se znanjem od seljaka branit. Mislim, počne ti rođo pričat o visokim politikama i MD-eu, a ti ga udariš po glavuši sa nekom enciklopedijom debelih korica, mere bit’ da se i opameti. Kad idem na kaki koncerat, ja ponesem knjigu – dvije. Ako svirac neće da svira ono što sam mu rek'o, ja ga opametim knjigom. Ko i svog rođaka.

Kad idem na spavanje ja knjigu pod ruku pa u krevet. Premekan mi jastuk, pa ga poduprem zbirkom pjesama od Skender’ Kulenovića, čisto da ljepše i udobnije spavam. A kad ustanem, ja knjigu pa u klozet. Nemojte mislit da sa njom, ne do bog, brišem talijanske pločice. Ma jok! E tu ti ja onako izjutra, natenane i sa merakom uzmem da razgledam ako ima koja fina sličica međ onim tekstom, vješto nacrtana rukom kakvog talentovanog grafičara. Sve u svemu, ‘oću vam kazat, braćo moja slatka i sestre moje mile, da ja bez knjige ne umijem da živim. Eto, ja kazah, a vi kako ‘oćete! Pravi sam knjiški kobac, to mi je u gen'ma, šta ‘š.

Aj’ uzdravlje.

 

Autor: Ernest Bučinski

Shortlink: