TRADICIONALNOST: Ne razmišljaj šta kao pojedinac domovini možeš dati, već koliko možeš oteti od nje! | Mixer portal

TRADICIONALNOST: Ne razmišljaj šta kao pojedinac domovini možeš dati, već koliko možeš oteti od nje!

Slikovni rezultat za tradicija opanak

Tradicija nam je u krvi, zato se volimo se samoranjavati kako bi svoju tradiciju pustili u tokove istorije. Svoju budućnost mi isključivo gradimo na tradiciji. Iako smo miroljubivi kao Papuanci kada dođe do borbe i okršaja znamo da budemo jako nezgodni. Naročito ako zakrvimo između sebe! Ali čak i vođenje ratova spada u našu  tradicionalnost, te nije nikakvo čudo što se svako malo pobijemo. Ratovanje je, zapravo, dio našega folklora.

Mi smo neumorni u sprovođenju svojih tradicionalnih ideja. Naučeni smo da živimo u skladu sa tradicijom svoga naroda. Krvne osvete u nas ne postoje – rođenu braću ubijamo rođenim rukama. Za tu rabotu nam neprijatelj nije potreban. Mi smo istinski hrišćani i muslimani. Neprijatelja volimo više no najrođenijeg. Od oca i majke, djeda i babe, brata i sestre, nama je neprijatelj potrebniji, jer bez njega ne bi mogli da slijedimo tekovine svoje tradicije i pokažemo pobožnost i ljubav prema daljnjem.

Kada nas udare po obrazu mi ne okrećemo drugi obraz da nas udare opet nego se zviznemo sami da se ruka neprijatelja ne bi slučajno zamorila.
Mi ne pravimo greške da bi iz njih učili, već da bi se drugi narodi na njima naučili postupati suprodno od načina na koji mi postupamo.

Naš narod je duhovan.  On ne voli materijalna dobra, luksuzne stanove, limuzine i lađe. Ne voli se voziti i veslati, jer uživa kada ga neko drugi voza i preveslava. Mi nikada nismo žudili za tuđim, nikada nismo osvajali i porobljavali. Tradicija nas je naučila da takvo što prepuštamo jačima i da se mnogo ne pravimo pametni.

Tradicija je naša učiteljica! Ona nas uči da nikada ne smijemo ništa naučiti. I koliko god smo skloni svojoj tradicionalnosti mi se udaljavamo od materijalističkog, jer jako smo duševni i duhovni. Duhovnost nam je prioritet. Naše biće i bitak se zasnivaju na duhovnosti. I duhovitosti, naravno. Zato se ne ljutimo kada neko počne da priča viceve na naš račun. Bosanski narod ne bi bio ovakav kakav jeste da nije smiješan. Kada se o nama ne bi pričali vicevi bili bi totalno nezanimljivi i sebi i drugima. Mi volimo kada se o nama pričaju masni vicevi i ako na kraju šale ne ispadnemo totalne budale znamo se čak i naljutiti.

Tradicionalno naš narod jeste jedna blesava skupina ljudi. Bosna i Hercegovina je dala mnoge mudre glave ali se mnogih i odrekla. A neki su je se i samo odrekli kad su vidjeli da od nje imaju više štete nego koristi. Mi se, ustvari, tradicionalno volimo odricati svoga porijekla. Tradicionalno nas  je stid našega korijena i stablo nam vazda raste i vuče ka nekim trećim narodima i tuđim nebesima.

Kada odemo u neke «toplije» krajeve mi ne samo da se odreknemo domovine –  odreknemo se samih sebe. Što smo dalje od svoje domovine mi se, čisto iz svoje tradicionalnosti, osjećamo bolje. Tuđe prihvatamo svoje zaboravljamo! Više se komšijinim glupostima divimo nego svojim najvećim dostignućima, jer ne volimo da se hvalimo. Zato smo, tradicionalno, od drugih prihvaćeni kao velike budaletine i glupsoni!

Za nas nikada nije važila krilatica: «Svuda pođi svojoj kući dođi!», jer mi se, tradicionalno, gubimo na putu, te se kući i ne umijemo vratiti. Mi, tradicionalno, nikada ne žalimo za svojom domovinom. Bosna i Hercegovina je tamo gdje nas put nanese i zato joj nigdje kraja nema. Nostalgiju nikada ne osjećamo, niti u melanholije i depresije upadamo. To ostavljamo nekim manje tradicionalnim narodima kao što su Danci, Švabe i Englezi.

Naše geslo, tradicionalno, glasi: «Ne razmišljaj o tome šta kao pojedinac domovini možeš dati, već koliko možeš oteti od nje!» Ova parola je usađena u našem čovjeku i zbog svoga, tradicionalno, neozbiljnog naroda Bosna i Hercegovina će ostati vječito neozbiljna država!

Autor: Ernest Bučinski

Shortlink: