Exkluzivni intervju s Mikijem Mausom: Nedostaju mi ona stara vremena kad si mogao leć na bilo koju klubu u parku a da ljudi ne misle da si beskućnik | Mixer portal

Exkluzivni intervju s Mikijem Mausom: Nedostaju mi ona stara vremena kad si mogao leć na bilo koju klubu u parku a da ljudi ne misle da si beskućnik

Rezultat slika za miki maus

 

 

Da su u doba interneta i visoke tehnologije običnom čovjeku i novinaru s par gigabajta memorije i besplatnom wi-fi -ju-ficu na osobnom smartfonu dostupni čak i oni najnedostupniji dokazao je naš razgovor s najvećom legendom Holivuda, Mikijem Mausom. Naime, ovog velikana američkoga glumišta safatali smo oko ponoći dok je sklorao, šta god to značilo, po Fejsbuku i nije mu mnogo trebalo da pristane na intervju za Mixer portal, jer Miki Maus je old skuler, iliti bečka škola, sa manirima džentlena. Ukratko gospodin čovjek, da ne kažemo miš.

 

 

Gospodine Miki Mausu, mnogi su mislili da ste vi već odavno otišli na onaj svijet. Kad eto ti ga, a vi na netu, sklorate, šta god to značilo, daklem, živi ste i zdravi.

MM – Pa eto, iako sam u malo poznijim godinama, dao mi je bog da poživim koju heftu više nego što sam i moga’ ikada da zamislim. Moj dobri Valt Dizni je u vječitim lovištima već decenijama, a ja i dalje tavorim. Nekad pomislim da je i meni vrijeme, al onda mi dođe moja Pata Patak i ohrabri me.

Pata Patak? Zar se vaša supruga ne zove Mini Maus?

MM – Ma jok, dobri čovječe, nisam ja sa Mini ima već preko trideset godina. Dosadila mi je, a i ja njoj, pa smo se ja i Paja Patak odlučili da zamjenimo žene. Još uvijek smo u braku ali ne živimo zajedno, ako me svaćaš?

A gdje ste vi sada nastanjeni?

MM – Ja sam s Patom ostao u svojoj skromnoj kućici od 2000 kvadrata u Diznilendu, a gdje bi drugo, a Mini je s Pajom Patkom na Beverli Hilsu. Mada mislim da su oni trenutno kupili neku drvenu huđaru od mar milja dolara na Sejšelima, al to mene i ne zanima. Važno da smo svi skućeni.

Sluša li vas Pata?

MM – Pata ko Pata, prošli su njeni dani slave pa se malo primirila. Za razliku od nje Mini se još nije spustila na zemlju. Živi od stare slave. Što se tiče odnosa s Patom, men je važno da žena dobro kuha, a za ostalo me i nije briga. Mada u zadnje vrijeme ja se mnogo više zadržavam u kuhinji. Popalio sam se na ove emisije Džejmi Olivera pa kombinujem razne recepte. Šta da se radi, godinama me niko nije angažovao da snimam bilo kakav film, pa se moram nečim zanimati.

Ima li neki filmski projekat u kojem bi voljeli da ste bili angažovani?

MM – Mnogo mi je žao što nisam glumio u Gospodaru prstena. Taj film ima mnogo animacije i mogla se naći neka uloga za mene. Kad vidim koga sve nisu ubacili u taj projekat dođe mi da svisnem. Zbog toga više i ne razgovaram s Peterom Džeksonom. Drugi film gdje sam mogao da glumim jeste Matrix. Ne znam zašto mene nisu angažovali u ulozi Ključara. Ne znam znate li o kome govorim, to je onaj mali azijat što nosa one ključeve u drugom dijelu filma, kad ga ganjaju oni agenti i pucaju u njega, a on…

Znam, znam Miki Mause, ne morate mi sad prepričavat cijeli film…

MM – Ma da, e pa ta uloga bi meni baš pasovala, jer sam vižlast i maći, pa bi tu efekat gonjenja bio mnogo autentičniji.  I još jedno filmsko ostvarenje mi pada na pamet, ali me je sramota da ga spomenem.

Koje, recite slobodno.

MM – Ma onaj film kad je Šeron Stoun osmuljičena da je kobiva ubica, pa je Majkl Daglas ispituje, a ona prekrsti noge, pa…

Dobro, dobro Miki, ne trebate više, znamo o kojem je filmu riječ.

MM – Ma da… a onda Šeron Stoun prebaci nogu preko…

Ma rekoh da znamo…

MM – Ma da… i taman kad ona prebaci nogu preko noge…

Aman zaman, gosn Miki.

MM – Ma da, pa eto baš u tom trenutku kad ona radi ono da sam ja igrao u filmu mogao sam se zavući i…

Mislim da je dosta više tih vrsti strasti, gosn Miki.

MM – Niskih strasti, ma da i ja mislim. Imate li još neko pitanje za mene?

Recite mi da li vam nedostaju ona stara vremena dok ste vi i diznijeva ekipa carevali filmskom industrijom.

MM – Da vam iskreno kažem ne hvata me žal za slavom i popularnošću, jer svačije dođe i prođe. Znam ja da je onaj Sunđer Bob mnogo zanimljiviji od mene sadašnjoj djeci i da je Pepa Pig nekako prijemčljivija, jer danas su svinje mnogo popularnije od nas miševa. Lično ono što meni smeta jeste ova nesloboda koja vlada svijetom. Nekad si mogao kao čovjek da se izvališ na klupu u Central Parku, a da niko ne pomisli da si neki klošar i beskućnik, danas bi te policija odmah legitimisala. Možda čak i privela.

Čak i u Americi?

MM – E moj baćko, pa jel se ti ne sjećaš šta se ovdje desilo tog famoznog 11. septembra?

A jes’, vid mene blesana. Šta vam još nedostaje iz onih starih vremena?

MM – Ne mnogo toga. A pomalo sam se i smorio od filmadžijskoga posla. Ja sam dobro situiran. Imam to malo kućice i baštice u Diznilendu. Često odem zaigrat golf sa onim svojim Šiljom. Odemo na pecanje. Šta će mi više?

A i Šilja je živ?

MM – Jeste živ i zdrav. Čak se i bolje drži od mene. On ima vilu odmah do moje, samo je moja za dve cigle višlja od njegove.

Čime se Šilja bavi.

MM – On ima azil za pse, a Plutom mu pomaže u tome. Ma zeza se, pomaže životinjama, šta će, ni njega ne angažuju ovdašnji režiseri. Sada su u modi Nindža Kornjače i Čudovišta iz ormara. Šta ćeš, tako nam je grah pao.

Dobro gosn Mikuju Mausu, ne bih ja vama više da smetam.

MM – Ok. I ne moj. Ionako su me oči zaboljele od ovog ekrana. Ajd pa čujemo se nekad. Pozdravljam čitaoce vašega portala i čuvajte se.

 

 

Razgovor vodio E.B./Mixer portal

Shortlink: