Transsibirska pruga fantastično iskustvo za zagrižene avanturiste | Mixer portal

Transsibirska pruga fantastično iskustvo za zagrižene avanturiste

 

putovanje

 

Za sve one koji putuju radi uživanja u samom putovanju i za sve one koji veruju da je stizanje do cilja jednako zabavno kao i dostizanje cilja, Transsibirska pruga je jedno fantastično iskustvo.

Daleko od Moskve, na obali Tihog okeana, razvijao se skoroosnovani Vladivostok („vladar istoka“), još tada značajna luka i trgovački centar koji danas ima oko milion stanovnika, široke bulevare, romantične ulice. Grad je do 1992. godine bio zatvoren za strance, a i sami Rusi su jedino uz posebne dozvole mogli da ga posećuju.

Pre 125 godina u Vladivostoku je počela izgradnja Transsibirske železnice, najduže pruge na svetu. Ova magistrala povezuje dva dela sveta, 12 oblasti i 87 gradova. Duga je 9288,2 km. Svi radovi na izgradnji su obavljani ručno, uz primenu primitivnih oruđa: sekire, testere, lopate, pijuka I kolica. I pored toga svake godine je građeno oko 500-600 km pruge.

Dok napredni duhovi maštaju o usavršavanju železnice kako bi se na njoj moglo voziti i 300 kilometara na čas, onima koji vole da od putovanja dobiju nešto više od što efikasnijeg prelaska iz tačke A u tačku B, brzina od 60 kilometara na čas kojom vozovi ovde saobraćaju je sasvim zadovoljavajuća. Ukoliko ne zastajete da prenoćite u nekim od gradova na trasi, putovanje od Moskve do Vladivostoka trajaće vam skoro punih sedam dana i noći.

Pejzaž koji protiče pred očima je dovoljan razlog za višednevno odsedanje u skučenim kupeima, ali ono što stvarno obogaćuje iskustvo jeste interakcija sa drugim putnicima, kako samim Rusima tako i entuzijastama iz svih delova sveta.

 

voz-sibir

Iako postoji više ruta, ovo je ona koja obuhvata maštu i izdvaja se kao ultimativno putovanje. Ruta od Moskve do Vladivostoka duga je 9,258 kilometara, prolazi kroz osam vremenskih zona i traje sedam dana (osim ako se odlučite da prekinete putovanje i zaustavite se na nekoj usputnoj destinaciji).

Među vozovima železnica Rusije koji saobraćaju na relaciji Moskva – Vladivostok izdvaja se voz Rossiya (broj 2), jarko obojen u ruske nacionalne boje: plavu, belu i crvenu ali tako da predstavlja veličanstven prizor u kasnim večernjim satima. Smeštaj je podeljen u tri klase i – u barem prve dve – je više nego ugodan. Oni koji traže istinski luksuzno iskustvo imaju mogućnost prevoza privatnim vozom u vlasništvu kompanije Zlatni orao (Golden Eagle services).

 

sibir

Najbolje vreme za ovo putovanje je od Aprila do Oktobra. Zime su jako hladne, i ako se ne plašite mraza, iskusićete pravi Sibir. Samo lokalno stanovništvo putuje zimi – nema turista. U samom vozu je dosta toplo.

Najhladnije mesto je između Mogoče ( na 6906 km od Moskve ) I Skovorodina ( 7306 kilometar od Moskve) gde temperature padaju do -62 Stepena.

 

mapa

Plackartni, čuvena sovjetska treća klasa vozova. 54 spratne postelje raspoređene unutar ogromnog vagona bez unutrašnjih pregrada, tako da su svi zajedno. Već posle par dana se svi upoznaju, a posle nedelju dana izlazite iz voza kao dugogodišnji prijatelji. Nikada nije dosadno, jer je svima dosadno i svi po ceo dan pričaju sa svakim, tako da na kraju svako čuje svačiju priču i nikome ne bude dosadno, a vi se pitate gde prođe nedelju dana i zašto niste stigli ni do pola knjige.

Na svakoj stanici pauzu od 10 – 20 minuta možete iskoristiti da kupite stvari od preprodavaca koji nude bukvalno sve. Od vunenih šalova, Sibirskih šubara, ogromnih umiljatih igračaka pa do dimljene ribe. Možete se i cenjkati, ali sa vozom koji napušta stanicu za nekoliko minuta, a sledeći stiže tek za nekoliko dana, nema se vremena za duge pregovore.

Preporučljivo je rezervisati karte što pre, pogotovo u periodu od jula do septembra i oko Nove godine. Transsibirsku kartu možete koristiti samo za liniju za koju je plaćena (i ni za jedan drugi voz koji prolazi tom linijom. Ako propustite da se vratite u voz na vreme tokom pauze, koje se prave na svaka 3-4 sata i traju 20-30 minuta, morate da kupite novu kartu za naredni voz koji ide tom rutom).

Jedna od stvari koju ovako dugo putovanje omogućava jeste poklon u vidu slobodnog vremena. Iskoristite ga da se družite sa voljenom osobom, da upoznate neke nove ljude ili da jednostavno uživate u miru sedeći i gledajući kroz prozor. Citajte – možda čak i uspete završiti Rat i mir. Ono što je bitno dodati na temu vremena, zapamtite – bez obzira na vremensku zonu kroz koju trenutno prolazite, satovi u Transibirskom vozu pokazuju moskovsko vreme.

Mogu se sresti ljudi svih profila, raznovrsnih profesija i stepena obrazovanja i različitih narodnosti. Mahom se tokom čitavog puta pije votka jer kažu da se samo tako može podneti monotonija tajgi i stepa, ali tek onoliko da se jezik opusti. Svaki vagon ima svoj samovar, vatricu koja pucketa i svoju poslužiteljku, a čitav poduhvat je još uzbudljiviji ako na put krenete sa malo osnovnog poznavanja ruskog jezika.

A to je već po sebi dovoljna avantura. Naravno, tu su i brojni prelepi gradovi kraj kojih ova železnica prolazi i u kojima možete zastati, videti šta u njima ima da se vidi, i put nastaviti kad želite.

Možete posetiti Jekaterinburg, glavni grad Uralske oblasti. Grad predstavlja geografsku granicu  između Evrope i Azije. Osnovao ga je car Petar I 1723. godine i ubrzo je postao jedan od glavnih centara carstva. Čuven je i po tome što su u njemu boljševici streljali cara Nikolaja II i njegovu porodicu.

 

jekaterinburg

Nakon Jekaterinburga put vas vodi do Novosibirska, najvećeg grada u Sibiru i trećeg po veličini u čitavoj Rusiji. Njegova sudbina usko je povezana sa Transsibirskom železnicom jer je osnovan 1893. godine kao mesto budućeg mosta na reci Ob, bitnog za izgradnju železnice. U gradu se nalazi zgrada Opere koja je najviša u Rusiji.

 

novosibirsk

Sam Bajkal je priča za sebe. Ovo je najdublje jezero na svetu i dom brojnih autentičnih životinjskih vrsta poput slatkovodne foke. U pravcu sever-jug jezero je dugo 600 kilometara, a u pravcu istok-zapad 42.

 

balkajsko-jezero

Zanimljivo bi dalje bilo posetiti i Ulan Ude, glavni grad Autonomne republike Burjatije, sastavnog dela Ruske federacije. Kako su Burjati etnička grupa slična Mongolima predstavljaju mešavinu kulturnih uticaja i pružaju uvid u bogatstvo običaja. U nekim delovima grada  nalaze se isključivo sibirske drvene kuće. U gradu se nalazi i manastir Ivolginski, centar budizma u Rusiji.

 

ulan-ude

 

Sedam dana putovanja kroz 8 vremenskih zona je definitivno nezaboravno životno iskustvo koje treba probati. Upoznavanje različitih kultura tokom ovih 10.000 kilometara je nešto što se ne sme propustit.

 

 

Izvor

Shortlink: