Žrtve cunamija u Indijskom okeanu, Perl Harbor i pad Čelndžera su se mogli izbjeći | Mixer portal

Žrtve cunamija u Indijskom okeanu, Perl Harbor i pad Čelndžera su se mogli izbjeći

Rezultat slika za cunAMI

Mnoge katastrofe mogle su se sprečiti da je bilo sluha za upozorenja ili da su okolnosti koje su prethodile logički povezane sa posledicama koje su usledile nakon velikih nesreća. Ovo su tri katastrofe koje su mogle biti izbegnute ili, ako to i nije bilo moguće, čije su posledice mogle biti mnogo manje.

1. Žrtve cunamija u Indijskom okeanu

Više od 230.000 ljudi je poginulo, 500.000 je povređeno, a još 1,7 miliona je ostalo bez domova nakon što je potres jačine 9,2 stepeni po Rihteru, 2004. godine pokrenuo cunami koji je zahvatio 14 azijskih i afričkih zemalja. Bila je to najveća katastrofa u ljudskoj istoriji, a mogla se izbeći samo da su se slušala upozorenja.

Sedam godina pre zemljotresa, jedan tajlandski visokopozicionirani vladin zvaničnik upozoravao je stanovnike da bi zemlju uskoro mogao pogoditi jaki cunami. Njegove izjave svi su ignorisali i proglašavali ga ludakom. Čak su mu u nekim turističkim središtima na Tajlandu zabranili boravak jer su ga proglasili opasnim za turizam.

Ipak, nakon zemljotresa, Pacifička služba za uzbunu u slučaju cunamija, zvala je ambasade i vladine službenike u nekoliko azijskih zemalja i upozoravala ih da postoji velika opasnost od cunamija.

Mnoge zemlje su potpuno ignorisale uzbunu, pa čak i one koje su najpre kontaktirali, nisu preduzele nikakve mere bezbednosti. Isto tako, kad se cunami već nalazio nadomak njihove obale, mnoge države nisu pozvale ljude da napuste obalna područja.

U Indoneziji, na primer, okean se zbog zemljotresa povukao nekoliko stotina metara, što je bio jasan znak da sledi veliki cunami, ali je i to ignorisano.

2. Perl Harbor

Japansko bombardovanje ove luke uvelo je SAD u Drui svetski rat. Pre samog napada znalo se da Japan prikuplja obaveštajne podatke o američkoj vojsci i sprovodi operacije izviđanja duž obale SAD. Tri dana prije napada, predseednik Frenklin Ruzvelt upozorio je da je Japan priprema napad.

Uz to, i puno pre toga general Vilijam Bili Mičel, takođe je upozorio da će Japan pokrenuti neočekivane napade na Havajima, Aljasci, i Filipinima, neobjavljujući rat SAD. SAD su ignorisale  sva ova upozorenja jer su bili potpuno uvereni da se Japan nikad neće usuditi da napadne.

Čak su na radarsku stanicu, koja je bila zadužena posmatrati taj deo oceana odakle je stigao napad, postavili potpuno neiskusnog pilota. Kad su mu operateri dojavili da se na radaru vide snažni bljeskovi koji bi mogli značiti približavanje velike zračne flote, on je odgovorio da nema razloga za brigu. B

Budići da se nisu zabrinuli, poginulo je 2.459 vojnika. Nakon toga pojavile su se razne teorije, među kojima je i da je Ruzvelt namerno dopustio Japancima da unište Pearl Harbour, kako bi imao dobar razlog da se Amerika uključi u rat.

3. Pad Čelndžera

Samo 73 sekunde nakon što se odvojila od lansirne rampe, letelica Čelndžer se raspala i pala u Atlantik. Istraga je potvrdila da je razlog bio kvar na jednom od prstenova koji povezuju bočne rakete, s velikim rezervoarom za gorivo.

Pre polijetanja ništa nije ukazivalo na nesreću. Kontrola leta naredila je zapovedniku Diku Skubeu da ‘podigne dovod goriva’, on je to učinio i bila je to poslednja komunikacija s posadom.

Da su slušali inženjera Boba Ebelinga, koji je radio za kompaniju koja je proizvodila bočne rakete, možda bi obavili misiju i vratili se na zemlju živi. On je upozorio na ekstremno hladno vreme koje bi moglo prouzrokovati probleme s prstenovima bočnih raketa.

S još nekoliko kolega zamolio je da se lansiranje pomeri dok ne otopli dok malo ne zatopli. Kad se Ebeling požalio, odgovorili su mu da ‘Čelndžer nije njegovo vlasništvo’.

Epilog je poznat – poginulo je sedam astronauta.

Izvor

Shortlink: