Arheolozi tvrde da imaju nova otkrića o mestu koje je inspirisalo radnju “Ilijade” i “Odiseje” | Mixer portal

Arheolozi tvrde da imaju nova otkrića o mestu koje je inspirisalo radnju “Ilijade” i “Odiseje”

Ostaci Troje VII (1300-1190. pre n.e.) iz vremena kada se, najverovatnije, odigrao Trojanski rat

 

Na lokalitetu Troje, na severozapadu Turske, u poslednje dve godine došlo je do značajnih pomaka u otkrivanju novih dokaza o postojanju građevina iz vremena Trojanskog rata. Turska je zato odlučila da 2018. proglasi godinom Troje i sprema niz događaja za tu priliku.

Rustem Aslan, glavni arheolog na lokalitetu drevne Troje na brdu Hisarlik, udaljenom sat vemena od grada Čanakale, stoji na mestu u blizini južne kapije drevnog grada. Za njega su to primamljivi dokazi da je ovo bilo popršite scene rata kojeg je Homer tako detaljno opisao u svojim spevovima “Ilijada” i “Odiseja”.

– Ne možemo dokazati sto odsto da li su Prijam, Ahil ili Hektor živeli i umrli na ovom mestu, ali ako radite na ovome 30 godina, dan i noć, zimi leti, okruženi ovim pejzažem, možete to da osetite. Počnete da verujete – rekao je Aslan za “Gardijan”, koji je počeo da radi na lokalitetu 1988, još dok je bio student.

Ovde se nalaze ostaci deset gradova, Troja I-X, a najraniji potiče iz 3000. pre naše ere.

Iskopavanja tokom poslednje dve godine fokusirana su na predeo preko puta južne kapije Troje VI, smeštene u period pre 1300. pre n.e, i glavni ulaz u drevnu citadelu. Nekoliko desetina metara od ulaza arheolozi su naišli na značajno otkriće.

– Ove godine smo iskopali ulicu iz poznog bronzanog doba direktno povezanu sa južnom kapijom a pronašli smo i osnove kuće iz istog perioda povezane sa tom ulicom, što znači da je prostor unutar citadele bio veliki i organizovan – kaže Aslan.

– Sledeće godine nastavljamo sa iskopavanjima u još široj oblasti i pokušaćemo da proučimo poslednji sloj destrukcije unutar citadele: šta se desilo, kako i kada – dodao je Aslan.

Njegov tim nastavlja sa iskopavanjima na leto 2018. kada će tražiti dokaz o nasilnim sukobima u ovom području neposredno oko kapije. Oni veruju da su Homerovi epovi zasnovani na istorijskim događajima koji se mogu rastumačiti arheološkim iskopavanjima, pažljivim iščitavanjem literature i pisanih dokumenata iz vremena Hetitskog carstva (na mestu današnje Anadolije) koje je postojalo uporedo sa Trojom i nestalo krajem bronzanog doba.

Patroklo vida rane Ahilu, oko 500. pre n.e.

 

Ovo mesto je određeno kao moguća scena Trojanskog rata još u drugoj polovini 19. veka, kada su svoja iskopavanja počeli britanski konzul Frank Kalvert i nemački trgovac Hajnrih Šliman. Turska se sada nada da će ova dodatna otkrića privući veći broj turista na jedno od najznačajnijih ostataka iz poznog bronzanog doba. Zato je tursko ministarstvo kulture 2018. proglasilo za godinu Troje i planira nekoliko događaja kojim će promovistai ovaj lokalitet.

Biće otvoren muzej u kojem će se čuvati predmeti pronađeni do sada na ovom mestu. Turska vlada pregovara sa muzejima iz celog sveta koji imaju eksponate iz vremena Troje, da ih vrate u Tursku. Najčuvenije je takozvano Prijamovo blago, zbirka zlatnih predmeta, oružja, pehara i dijadema koje je Šliman prokrijumčario u Berlin a posle II svetskog rata odneo u Moskvu. Danas se nalaze u Puškinovom muzeju.

Aslan, koji kaže da je te 1988. ovo mesto bilo “ruina ruine”, priznaje da bi otvaranje muzeja bilo ispunjenje sna.

Lokalitet iznad zemlje je namerno minimalistički, bez ikakvih rekontrukcija, osim sloja od cigala koji štiti srž stare Troje od prirodnih nepogoda. Aslan želi da posetioci koji stanu pred zidine i utvrđenja zamisle dvoboj Hektora i Ahila na tlu iza zapadne kapije, da zamisle Patrokla kako pokušava da se popne uz zidine ili Helenu (Jelenu) i Parisa kako nadgledaju grčke trupe na ravnici ispod citadele.

On ne sumnja da ovaj višeslojni grad na brdu Hisarlik krije i Homerovu Troju: na osnovu dokaza o destrukciji, hetitskog ugovora koji pominje kralja Alaksandua (za koga se veruje da je bio Paris, Trojanac čija je otmica Helene, kraljice Sparte, i podstakla ovaj rat, prema grčkom mitu) i prirodnog okruženja koje odgovara opisima iz legende.

Za neke Trojanski rat (1260-1180 pre n.e prema novom, odnosno 1194-1184 pre n.e. prema tradicionalnom datiranju) nije samo jedna od najvažnijih priča zapadne književnosti već i ključna priča o sukoba između istoka i zapada, simbolizovanog Trojancima i njihovim hetitskim saveznicima, odnosno egejskim Grcima.

Aslan u ovome vidi mnoge lekcije za današnje vreme.

– Uništenje Troje dovelo je do još ratova, tokom kojih su nestajala carstva Hetita, Mikenaca i Egipćana. U tim sukobima nije bilo pobednika, baš kao ni danas u Siriji – ističe Aslan.

Replika Trojanskog konja nalazi se u gradu Čanakale

 

Arheolog vidi i paralelu sa sirijskim izbeglicama i legendom iz Virgilijeve “Eneide”, u kojoj je Eneja, izbeglica iz Troje, našao dom na zapadu i postao prapredak Rimljana.

– Ovo nije jednostavan posao i ne možete samo putem arhitekture ili arheoloških objekata da dokažete šta se desilo. Ali mi smo dodali jedan komadić dokaza u toj slagalici – zaključuje Aslan.

 

BLIC

 

Shortlink: