Saznaj ko je među 10 najboljih pisaca i koje su najčitanije knjige | Mixer portal

Saznaj ko je među 10 najboljih pisaca i koje su najčitanije knjige

Rezultat slika za tolstoj

 

Koliko ste samo listi „top 10“ ili „top sto najboljih knjiga do sada pročitali? Uvek se zapitamo ko ih sastavlja, kakvi to kriterijumi stoje iza redosleda dela sa kojim se nikada ne složimo u potpunosti. Ponekad nam se čini da je svako rangiranje umetnika ćorav posao, ali nove liste niču svakog dana. Čak iako preziremo takvo „listanje“ umetnosti, svi smo nestrpljivi da ih pročitamo i stignemo do prvog mesta.

Nedavno smo imali prilike da posvedočimo nastanku i gašenju trenda da korisnici društvenih mreža izazivaju jedni druge da napišu listu svojih deset omiljenih knjiga. Preuzimanju izazova odoleli su samo oni koji nisu mogli da nabroje deset knjiga koje su uopšte pročitali ili oni koji su na čitavu tu pomamu za listama gledali sa visine.

Neki kriterijum u sastavljanju lista uvek postoji – demokratičnost i relativisanje ukusa nisu prihvatljivi kada je ozbiljno umetničko stvaralaštvo u pitanju. Koliko god da ukus igra bitnu ulogu u formiranju liste, postoje norme po kojima se određuje značaj književnih dela. Uostalom, to su i principi prema kojima se određuje program studija svetske književnosti, a zasnivaju se na širini uticaja, inovacijama u tematici i stilu, usavršavanju jednih i stvaranju novih književnih postupaka.

Pre par godina objavljeno je istraživanje sprovedeno među piscima sa engleskog govornog područja. Njih 125-oro glasalo je za svoje omiljene autore i omiljena dela. Evo kako izgleda njihov izbor 10 najboljih dela devetnaestog veka.

  1. Ana Karenjina, Lav Tolstoj
  2. Madam Bovari, Gistav Flober
  3. Rat i mir, Lav Tolstoj
  4. Avanture Haklberi Fina, Mark Tven
  5. Sabrane priče Antona Čehova
  6. Midlmarč, Džordž Eliot
  7. Mobi Dik, Herman Melvil
  8. Velika Očekivanja, Čarls Dikens
  9. Zločin i kazna, Fjodor Dostojevski
  10. Ema, Džejn Ostin

A evo i liste 10 najboljih dela dvadesetog veka.

  1. Lolita, Vladimir Nabokov
  2. Veliki Getsbi, F.Skot Ficdžerald
  3. U potrazi za izgubljenim vremenom, Marsel Prust
  4. Uliks, Džejms Džojs
  5. Dablinci, Džejms Džojs
  6. Sto godina samoće, Gabrijel Garsija Markes
  7. Buka i bes, Vilijam Fokner
  8. Ka svetioniku, Virdžinija Vulf
  9. Sabrane priče Fleneri  O’Konor
  10. Bleda Vatra, Vladimir Nabokov

Ako pogledamo broj dela koja su se našla na listama članova velikog žirija lista najboljih pisaca svih vremena izgledala bi ovako:

  1. Vilijam Šekspir-11
  2. Vilijam Fokner-6
  3. Henri Džejms-6
  4. Džejn Ostin-5
  5. Čarls Dikens-5
  6. Fjodor Dostojevski-5
  7. Ernest Hemingvej-5
  8. Franc Kafka-5
  9. Tomas Man, Džejms Džojs, Vladimir Nabokov, Mark Tven, Virdžinija Vulf- 4

Sa druge strane, kada se pozicije na listama preliju u bodove, redosled se malo menja i izgleda ovako:

  1. Lav Tolstoj-327
  2. Vilijam Šekspir-293
  3. Džejms Džojs-194
  4. Vladimir Nabokov-190
  5. Fjodor Dostojevski-177
  6. Vilijam Fokner-173
  7. Čarls Dikens-168
  8. Anton Čehov-165
  9. Gistav Flober-163
  10. Džejn Ostin-161

Kao što se može primetiti, preovladavaju pisci koji su pisali na engleskom, maternjem jeziku „glasača“. Ono što je ipak bitno, pored te relativnosti suda u odnosu na jezik, jeste da je u ovim listama došao do izražaja glas pozvanih, glas koji vredi više od prosečnog, glas pisaca. Koliko god nam se činile uzaludnim, liste koje stvaraju kompetentni ljudi bar bi malo trebalo da zaintrigiraju naše interesovanje i poboljšaju naš čitalački ukus.

Ako vam, ipak ovaj sud deluje relativan evo još jedne liste, pa uporedite rezultate. U pitanju je lista „100 najboljih knjiga svih vremena“ koju je objavio magazin „Njusvik“ a nastala je na osnovu listi „Gardijana“ i „Telegrafa“ kao i izveštaja biblioteka širom sveta.

1. Lav Tolstoj – „Rat i mir“
2. Džordž Orvel – „1984“
3. Džems Džojs – „Uliks“
4. Vladimir Nabokov – „Lolita“
5. Vilijam Fokner – „Buka i bes“
6. Ralf Elison –  „Nevidljivi čovek“
7. Virdžinija Vulf – „Ka svetioniku“
8. Homer – „Ilijada“ i „Odiseja“
9. Džejn Ostin – „Ponos i predrasude“
10. Dante – „Božanstvena komedija“

Za kraj, čuvena je i lista „Norveškog kluba čitalaca“ koja je sprovedena među 100 pisaca iz 54 zemlje i svaki od njih je imao zadatak da sastavi listu svojih 10 omiljenih knjiga. Kada su rezultati pregledani ispostavilo se da se pisci slažu oko toga da je „Din Kihot“ Migela de Servantesa najbolje književno delo svih vremena. Ostala dela iz „top 100“ nisu rangirana po kvalitetu. Svako od pomenutih dela iz prethodnih listi nalazi se i na ovoj što je valjda dokaz da određenih slaganja po pitanju rangiranja književnih dela ipak ima i da liste nisu besmislene.

– Činua Ačebe, Nigerija, „Things Fall Apart“ (Sve se raspada)
– Hans Kristijan Andersen, Danska (1805-1875) „Bajke i priče“
– Džejn Ostin, Engleska (1775-1817) „Gordost i predrasuda“
– Onore de Balzak, Francuska (1799-1850) „Čiča Gorio“
– Semjuel Beket, Irska (1906-1989) Trilogija „Moloj„, „Maloun umire“ i „Bezimeni“
– Đovani Bokačo, Italija (1313-1375) „Dekameron“
– Horhe Luis Borhes, Argentina (1899-1986) „Sabrane priče“
– Emili Bronte, Engleska (1818-1848) „Orkanski visovi“
– Alber Kami, Francuska (1913-1960) „Stranac“
– Pol Selan, Rumunija/Francuska (1920-1970) „Poeme“
– Luj-Ferdinan Selin, Francuska (1894-1961) „Putovanje nakraj noći“
– Migel de Servantes, Španija (1547-1616) „Don Kihot“
– Džefri Čoser, Engleska (1340-1400) „Kenterberijske priče“
– Džozef Konrad, Engleska (1857-1924) „Nostromo“
– Dante Aligijeri, Italija (1265-1321) „Božanstvena komedija“
– Čarls Dikens, Engleska (1812-1870) „Velika očekivanja“
– Deni Didro, Francuska (1713-1784) „Žak fatalist“
– Alfred Doblin, Nemačka (1878-1957) „Berlin Aleksanderplac“
– Fjodor Dostojevski, Rusija (1812-1881) „Zločin i kazna„, „Idiot„, „Zli dusi“ i „Braća Karamazovi“
– Džordž Eliot, Engleska (1819-1880) „Midlmarč“
– Ralf Elison, SAD (1914-1994) „Nevidljivi čovek“
– Euripid, Grčka (oko 480-406. pre n.e) „Medeja“
– Vilijam Fokner, SAD (1897-1962) „Avesalome, Avesalome!“ i „Buka i bes“
– Gistav Flober, Francuska (1821-1880), „Madam Bovari“ i „Sentimentalno vaspitanje“
– Federiko Garsija Lorka, Španija (1898-1936) „Ciganske balade“
– Gabrijel Garsija Markez, Kolumbija (1928-2014) „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“
– Gilgameš, Vavilon (oko 1800. pre n.e) „Mesopotamija“
– Johan Volfgang fon Gete, Nemacka (1749-1832) „Faust“
– Nikolaj Gogolj, Rusija (1809-1852) „Mrtve duše“
– Ginter Gras, Nemačka (rođen 1927) „Limeni doboš“
– Žoao Gimaraeš Rosa, Brazil (1880-1967) „The Devil to Pay in the Backlands“
– Knut Hamsun, Norveška (1859-1952) „Glad“
– Ernest Hemingvej, SAD (1899-1961) „Starac i more“
– Homer, Grčka (oko 700. pre n.e) „Ilijada“ i „Odiseja“
– Henrik Ibzen, Norveška (1828-1906) „Kuća lutaka“
– Jevanđelje po Jovanu, Biblija, Izrael (600-400. pre n.e)
– Dzejms Dzojs, Irska (1882-1941) „Uliks“
– Franc Kafka, Česka (1883-1924) „Sabrane priče„, „Proces“ i „Zamak“
– Kalidasa, Indija (oko 400) „Spoznaja Sakuntale“
– Jasunari Kavabata, Japan (1899-1972) „Zvuk planine“
– Nikos Kazancakis, Grčka (1883-1957) „Grk Zorba“
– D.H. Lorens, Engleska (1885-1930) „Sinovi i ljubavnici“
– Haldor K. Kaksnes, Island (1902-1998) „Nezavisni narod“
– Đakomo Leporadi, Italija (1798-1837) „Sabrane pesme“
– Doris Lesing, Engleska (rođena 1919) „Zlatna beležnica“
– Astrid Lindgren, Švedska 91907-2002) „Pipi Duga Čarapa“
– Lu Sun, Kina (1881-1936) „Dnevnik ludaka i druge priče“
– „Mahabharata“ Indija (oko 500. pre n.e)
– Nagib Mahfuz, Egipat (rođen 1911) „Deca ulice“
– Tomas Man, Nemačka (1875-1955) „Budenbrokovi“ i „Čarobni breg“
– Herman Melvil, SAD (1819-1891) „Mobi Dik“
– Mišel de Montenj, Francuska (1533-1592) „Eseji“
– Elza Morante, Italija (1918-1985) „Istorije“
– Toni Morison, SAD (rodjena 1931) „Voljena“
– Sikibu Murasaki, Japan (973-1025?) „Prica o Genđiju“
– Robert Muzil, Austrija, (1880-1942), „Čovek bez svojstava“
– Vladimir Nabokov, Rusija/SAD (1899-1977) „Lolita“
– „Njaals Saga„, Island (oko 1300)
– Džordž Orvel, Engleska (1903-1950) „1984“
– Ovidije, Italija (43. pre n.e-17) „Metamorfoze“
– Fernando Pesoa, Portugal (1888-1935) „Knjiga nemira“
– Edgar Alan Po, SAD (1809-1849) „Sabrane priče“
– Marsel Prust, Francuska (1871-1922) „U potrazi za izgubljenim vremenom“
– Fransoa Rable, Francuska (1495-1553) „Gargantua i Pantagruel“
– Huan Rulfo, Meksiko, (1918-1986) „Pedro Paramo“
– Džalal ad-din Rumi, Iran (1207-1273) „Matnavi“
– Salman Ruždi, Indija/Britanija (rodjen 1947) „Deca ponoći“
– Seik Musarif ud-din Sadi, Iran (oko 1200-1292) „Orhideja“
– Tajeb Salih, Sudan (rođen 1929) „Sezona migracije na sever“
– Žoze Saramago, Portugal (1922-2010) „Slepilo“
– Vilijam Šekspir, Engleska (1564-1616) „Hamlet„, „Kralj Lir“ i „Otelo“
– Sofokle, Grčka (496-406) „Kralj Edip“
– Stendal, Francuska (1783-1842) „Crveno i crno“
– Lorens Stern, Irska (1713-1768) „Život Tristama Šendija“
– Italo Zvevo, Italija (1861-1928) „Zenova ispovest“
– Džonatan Svift, Irska (1667-1745) „Guliverova putovanja“
– Lav Tolstoj, Rusija (1828-1910) „Rat i mir„, „Ana Karenjina“ i „Smrt Ivana Iljiča i druge priče“
– Anton P. Čehov, Rusija (1860-1904) „Izabrane pripovetke“
– „Hiljadu i jedna noć„, Indija/Iran/Irak/Egipat (700-1500)
– Mark Tven, SAD (1835-1910) „Haklberi Fin“
– Valmiki, Indija (oko 300 pre n.e) „Ramajana“
– Vergilije, Italija (70-19 pre n.e) „Eneida“
– Volt Vitman, SAD (1819-1892) „Vlati trave“
– Virdžinija Vulf, Engleska (1882-1941) „Gospođa Dalovej“ i „Ka svetioniku“
– Margaret Jursenar, Francuska (1903-1987) „Hadrijanovi memoari„.

 

 

IZVOR

 

Shortlink: