MIXER INTERVJU/ Sabljar – Dža ili Bu: Medijski mrak koči mlade bendove! | Mixer portal

MIXER INTERVJU/ Sabljar – Dža ili Bu: Medijski mrak koči mlade bendove!

Nebojša Simeunović Sabljar

Nebojša Simeunović Sabljar

 

Dža ili Bu se zahuktao sa koncertima. Sabljar i ekipa nižu nastupe po gradovma u regionu, a kada ne sviraju žive nastupe vrijedno rade u studiju na svom sedmom albumu simboličnog naziva “SEDMA SILA”. Dža ili Bu su trebali da sviraju u BAnjaluci 20. novembra ali je koncert odgodjen zbog nemilih dogadjaja u našoj državi. Dok se ponovo ne organizuje svirka ovog benda pročitajte intervju koji smo radili sa Nebojšom Simeunovićem Sabljarom, frontmenom Dža ili Bu.

 

Šta vas u današnje vrijeme najviše nervira na našoj sceni i da li mislite da je turbofolk pobjedio rokenrol?

– Turbofolk je odavno pobedio, mislim da to je to bilo pre više od 20. godina. Danas je najveći problem to što na ključnim mestima vezanim za rokenrol medije, radiji, tv stanice, nalaze ljudi bez opšteg muzičkog znanja i kulture.

 Šta mislite o rokerima koji nose dugu kosu  i pjevaju refrene tipa: «Vino crveno»?

– Nemam nista protiv vina mada više preferiram rakiju.

Jedno vrijeme ste pauzirali. Da li je tada došlo do zasićenja i da li ste ikada pomislili da se više nećete baviti muzikom?

– Ne nikad nije došlo do zasićenja u bavljenju muzikom. Jednostavno bio je to splet loših okolnosti. Taman kad smo snimili svoj četvrti album došlo je do turbulentnog vremena koje se zavrsilo bombardovanjem SRJ. Kompletan tiraž našeg diska ostao je zarobljen  u inostranstvu, otkazana je čitava turneja od nekih dvadesetak koncerata. Mi zapravo nikad nismo potpuno prestajali sa radom, samo smo pauzirali sa koncertima i albumima do 2005 godine.

 

 

{https://www.youtube.com/watch?v=7oqmqCVPRYU}

Bend Dža ili Bu djeluje kao čuvar iskonskog rokenrola i žestokih rifova. Koga bi izdvojili sa muzičke scene kao poštovane kolege?

– Pa Atheist Rap, Bjesove, Gobline, Nikolu Vranjkovića…

Kako tumačite fenomen da bendovi koji su nastali prije dvadeset godina imaju više elana i energija od današnjih klinaca. Tu su Ritam nereda, Goblini, Dža ili Bu, Bjesovi… Šta mislite da je problem u današnjoj omladini?

– Sa jedne strane sve im je dostupno, od instrumenata pa do kućnog snimanja a sa druge strane medijski mrak je toliko veliki da je mladim bendovima jako teško da dodju do publike i nekog većeg uspeha. Takodje mislim da su se kao što su se ljudi otudjili jedni od drugih tako su se i bendovi razdvojili u milion pravaca, pokreta i klanova. Medjusobno se hejtuju i nadmeću. Sve polažu na stajling reklamu i medjusobno prepucavanje a najmanje na muziku. Snaga bendova devedesetih je baš bila u tome što su se svi medjusobno poštovali i družili iako muzički i žanrovski nisu imali dodirnih tačaka.

 Da li je internet više pomogao ili odmogao rokenrolu?

– Generalno gledano nije jer je navukao ljude da sede kući i besomučno klikću umesto da  izadju na neku svirku i naprave sebi zabavu. Sa druge strane nestankom rokerola u svim drugim medijima internet je postalo jedino mesto oglašavanja i komunikacije.

 

 

{https://www.youtube.com/watch?v=7oqmqCVPRYU}

Kako jedan mlad bend da se izbori s afirmacijom. Kako starije kolege mogu pomoći mladjim kolegama?

– Pre svega ozbiljnim pristupom i redovnim radom na muzici. Takodje mislim da treba sto više svirati uživo i u što više gradova.

 Kakvo je vaše mišljenje o festivalima koji imaju takmičarski karakter?  Da li se bendovi, takmičeći se jedni protiv drugih, mogu izboriti za mjesto na sceni ili se tu ipak radi samo o zabavljanju publike bez ikakve ideje da se stvore neka nova imena?

– Uvek sam bio protiv takmičenja jer muzika nije trka na 100 mentara pa ko prvi stigne. Ko može biti merodavan da odlučuje o tome čija je muzika bolja. Neki rok kritičar, novinar ili politički poltron koji nikad nije uzeo gitaru u ruke. Takva takmičenja  služe uglavnom tome da neko uzme kintu dovodeći bendove željne afirmacije koje ne mora da plati ništa. Ipak u ovakvom mraku ne mogu krivim bilo koga ko je svirao na takvim manifetacijama.

 Da li mislite da je samo dobra pjesma recept za uspjeh ili treba još nešto  posjedovati što bi te afirmisalo kao muzičara?

– Naravno da nije. Došlo je tako vreme da je dobra pesama najmanje bitna. Kada bi imao najbolju pesmu na ovom svetu i najbolji album to bi bez problema na ovim našim prostorim moglo proći potpuno nezađaženo. Danas i ovde, bitno je samo koga poznaješ, ko ti je menažer, ko ti je rodjak ili kako si politički orjentisan.

Šta je to što vas kao muzičare izdvaja od drugih i šta je vama pomoglo da isplivate na vrh rok scene?
Prvo, mislim da mi zapravo nikad nismo isplivali na vrh scene. Puno sviramo i imamo svoju publiku ali to je daleko od nekog vrha. Ovde mislim na punjenje velikih dvorana i milionsku slušanost.

Šta su vaši dalji planovi?

Pre svega završetak našeg sedmog studiskog albuma “Sedma Sila”. Očekuje nas i veliki broj koncerata tokom zime, mislim da se lagano popunjava svaki vikend.

 

Mixer portal/Razgovarao ERNI

Shortlink: