Iz arhive/ Miodrag Stošić: Političari su danas jedine istinske zvijezde | Mixer portal

Iz arhive/ Miodrag Stošić: Političari su danas jedine istinske zvijezde

Miodrag Stošić iz Beograda je jedan od talentovanijih i angažovanijih autora satire i humora u Srbiji i regionu. Spada u mlađu spisateljsku generaciju i za svoje godine može se reći da je ostavario veliki rad i uspjeh, mada njegovo vrijeme tek treba da dođe. Njegova radna i životna biografija, ili modernije rečeno CV, je jako bogata. Radio je kao scenarista i voditelj nekoliko emisija na radiju („Šta je sporno“  i „Index 202“ – Radio Beograd 202, „Ispod Adamovog lista“ BIR radio, „Ludi i zbunjeni u akciji“ Radio Akcija). Pisao je rubriku „književnost“  u listu „Creative Art Magazin“ i a bio je zamenik urednika lista „Serbia Today“. Danas piše scenario za emisiju „Mali Marko zove“na “Radiju S”. Dio je kreativnog tima emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ na TV Prva. Osnivač je prvog srpskog komedi rok kabarea „Grbave Tange Šou“, sa kojim bi uskoro trebao da nastupi i u Banjaluci. Bio je voditelj Novogodišnjeg satirikona i Satirafesta 2013.godine. Objavljuje u listovima: „Večernje novosti“, „Politika“, „Ošišani jež“, „Etna“. Dobitnik je nekoliko nagrada na polju satire: Politikina „Vibova nagrada“ za 2008.godinu„Pera Stojanović Tuman“ za TV dramu u 2011.godini. „Čivija“ za najbolju priču u 2012. godini. Priredio je nekoliko knjiga: „Maraton na kratke staze“, „Afoteka 1 i 2“. Koautor je zbirke priča „Tango na trotoaru“ 2009. Zbirka priča „Mačka bez jedne cipele“ je njegova prva samostalna knjiga.  
Kada je i kako krenulo sa tvojim angažovanjem na polju satire i humora?
Stošić: Grandoman na mom mestu bi rekao da je moj upliv u humor počeo rođenjem jer sam dobio ime po Miodragu Petroviću Čkalji. No, prava istina je da me je kuma krstila po jednom Miodragu iz kombinata za preradu jabuke građenom kao Apolon. No prst sudbine je hteo da od dotičnog plejboja pokupim duh a od Čkalje lepotu. A sad malo ozbiljno o humoru – afinitet ka satiri i humoru osetio sam još kao mali iz razloga što sam prosto mnogo bolje od svojih vršnjaka pamtio dijaloge iz „Vrućeg vetra“ i Minimaksovih emisija. U nekom trenutku počeo sam nesvesno da nadograđujem naučeno i da stvaram nešto novo i svoje. Sa 19 godina počeo sam da objavljujem aforizme u novinama a od 21.godine sam u svetu radija i urbanog humora na tragu Radovića i Pere Lazića.
Diplomirani si politolog za međunarodne poslove, a ušao si u vode satire i humora. Kako je moguće da si se odlučio za taj korak, jer poznato je da se kod nas ljudi samo od politike mogu obogatiti?
Stošić: Budući da sam završio Političke nauke volim da kažem da sam školovani satiričar. Mada bi moj teča rekao “školovani lopov”. A to što se nisam time bavio objašnjavam starom poslovicom “Devojku koja se svakom nudi niko neće”. Politika svima otvara vrata i svako je hoće a ja je baš zbog toga nisam hteo. Kod nas na Balkanu za tu struku je pored škole potreban i poseban tip ličnosti koji ja nemam i tu je bio kraj priče. No, ko zna, ako ikad propadnem u životu eto mene u politici.  
Može li se od humora  živjeti?
Stošić: Od humora se možda ne može živeti ali se zato može živeti za humor. Od svojih 10 aktivnih godina ja sam samo 4 živeo od humora što za Srbiju i nije loš prosek. Ali kao i sva svim drugim što voliš, moraš da budeš telohranitelj svoga sna i da težiš ka tom cilju i na kraju sve bude u redu. Ili ne bude
Zanimljivo je da si dio tima populanog šoa “Veče sa Ivanom Ivanovićem”. Reci nam nešto više oko toga. Kako je počela saradnja?
Stošić: Što bi rekli kod mene na Jugu Srbije: „Kad su sokaci tesni mora da se sretnemo“. Ivan Ivanović je pokrenuo priču televizijskog stand up-a u vremenu kada ga nije bilo kod nas ni u klubovima. Budući da sam bio jedan od retkih koji su se time bavili bio sam uočen od strane prvog Ivanovog scenariste Srđana Dinčića a potom sam postao deo scenarističkog tima.
Pitanje koje je najčešće ali se nekako nameće samo po sebi, šta te najviše inspiriše i koje su ti teme omiljene?
Stošić: Moj neicrpni izvor inspiracije je ljudska potreba da ne prihvati realnost i pokušaj da je menja preterivanjem. Ako pričamo o humoru, moje omiljene teme su porodica, žene, religija, praznici, pervertirani mediji. Na polju satire se, kao i sve kolege, bavim politikom, jer političari su danas jedine istinske zvezde, popularniji od fudbalera, pisaca ili glumaca.  
Kako je nastao kabare “Grbave tange šou”? Reci nešto više o njemu? Da li imate redovne natupe?
Stošić: „Grbave Tange Šou“ je forma koja je proistekla iz multimedijalnih performansa koje sam organizovao tokom 2009. i 2010.godine. U jednom trenutku sam prosto osetio da je jedna forma humora malo jer su ideje koje sam imao bile raznovrsne prirode. Bilo mi je žao da materijal stvoren za pesmu ili skeč bančim kao stand up i obratno. Zato sam okupio ekipu veoma talentovanih ljudi i napravio kolažnu formu koja podseća na „Saturday Night Live“ a posebno na rad grupe „Tenacios D“. „Tange“ nastupaju onoliko koliko nam dozvole obaveze. Do sada smo posetili 12 gradova po Srbiji, imali smo desetak nastupa u Beogradu a u junu idemo u Temišvar.  
Mišljenje o satiričnoj sceni u Srbiji i regionu. Ima li dovoljno mladih autora?
Stošić: Balkan je uvek bio plodno tlo za satiričare. Kako za vreme Kočića i Nušića tako i sad. Problem ovog momenta je što je satira više zastupljena kao komentar a ne kao šira književna forma koja bi bila zasebna celina. Imamo mnogo aforističara koje mediji pozovu jednom godišnje i daju im 2 minuta a malo predstava ili romana u duhu satire. Mladih autora ima, samo im treba dati olakšani put do objavljivanja radova i bliži i češći kontakt sa publikom. Tu su pre svega Stanislav Tomić, Nenad Vučetić, Bojan Rajević, Vlada Dramićanin, Nenad Ćorilić, Ivan Vučetin, Nikola Živković, Jelena Vučinić… I na posletku, moja poruka mladima je – Čitajte da biste mogli da pišete! Vaš talenat bez čitanja onoga pre vas je bodibilder u svetu snajperista.
Koliko je kvalitetna satira danas i da li je hiperprodukcija satiričara sa društvenih mreža pozitivna ili negativna pojava?
Stošić: Pre svega, dobra strana društvenih mreža je demokratičnost. Nema iskompleksiranih urednika koji će vaš tekst baciti u kantu zajedno sa ostatkom bureka. Svako  piše šta hoće i svako čita šta hoće. No, takvo jedno postmoderno društvo izobilja stvara efekat megalomanskog buvljaka čije nas prve tri tezge brzo zasite a kvalitet je možda na nekoj osmoj. Doba Interneta u kojem smo je gurnulo konzumenta u 6.brzinu i glad je sve veća za novim, dok satira traži sporiji ritam i promišljanje.
Koliko, uopšte, danas ima autora koji sebe mogu nazivati aforističarima?
Stošić: Prema proceni Bijana Ljubenovića, urednika TRN-a u „Večernjim novostima“ danas na našim prostorima ordinira gotovo 500 aforističara. Tačan broj kvalitetnih autora je nemoguće utvrditi ali se sigurno može reći da je kvalitetan svako ko piše ozbiljno, ko voli sve ovo i u čijem se radu može primetiti naredak u odnosu na početak, čiji rad poseduje šarolikost, inovativnost i korak sa vremenom. A uzrok pomenute pomame je svakako Internet. Kada bi taj medij volšebno nestao išćezli bi i svi ti nadrisatiričari koji su odavno zaboravili kako se koriste drvena olovka i pismo.
Šta imaš u planu budućeg rada? Da li je neka nova knjiga na pomolu?
Stošić: Glumac i satiričar Zoran Rankić kaže – Nekad smo želeli bolje. A danas isto. Tako i ja priželjkujem da stvari koje sada radim održim u funkciji i da možda realizujem neku novu ideju. Imam u planu jednu predstavu kao i nekoliko video formi za Internet. Što se knjiga tiče, trenutno gustiram knjigu „Mačka bez jedne cipele“ koja je promovisana u 11 gradova u Srbiji a dokle će sve stići, videćemo. Takođe, planiram da nakon nekoliko knjiga aforizama kolektivnog tipa koje sam priređivao sa prijateljima, uradim i svoju samostalnu knjigu. Kada se bude pojavila bićete blagovremeno obavešteni.
Razgovarao: Ernest Bučinski

 

Shortlink: