Kolumnista sam majko i s time se dičim, bez kolumne svoje ni na šta ne ličim | Mixer portal

Kolumnista sam majko i s time se dičim, bez kolumne svoje ni na šta ne ličim

 

Problem Bosne, a bogami  i Hercegovine, jeste taj što je došlo vrijeme kada svaki, ali baš baš svaki, njen stanovnik (gradski čovjek ili seljak, nebitno) želi da “nabaci” svoj lični komentar, stav, pečat iliti utisak na prilike i neprilike iste, te smo jednu zemlju od istorije i kulture sveli na vickaste komentarčiće i percepcijice  manje ili malo manje-više javnih, nejavnih i polujavnih ličnosti.

Ovo me navodi na mišljenje da nije BiH neozbiljna država već da su neozbiljni ljudi koji u njoj žive. Mila mi je ova misao da milija ne može biti, jer ljudi su prolazna bića i kao takva ne bitna i mizerna u poređenju s idejom o domovini. Naravno, prolazne su i domovine, jer su životne i sklone umiranju, ali na sreću trajnije su od ljudi. Zato se iskreno nadam da će ova naša domovina preživjeti i nadživjeti raznorazne jebivjetre koji po njoj hode i baljezgaju svakojake gadosti!

Svaki drugi čovjek u Bosni je kolumnista. I baš zbog toga i mrzim kada neko moj tekst nazove kolumnom. Jebeš kolumne. Ne bavim se ja sa tim. Time se bave ozbiljniji ljudi. Poznato da je i predsjednik onomad počeo da ih škraba. Želi valjda narodu dati utisak da je pismen, te se vlastitom kolumnom obraća širokim masama. Brine o nama, pa želi da narod pročita o čemu razmišlja njegova plemenita glavica u besanim noćima. A možda ga je i stisla kriza; pisanija mu dobro dođe da uštine koju konvertabilnu markicu od honorara. Mada ni od tih honorara nema baš puno hljeba.

Kada bi knjige i tekstovi od honorara zavisili nikada ništa zapisano ne bi bilo. Danas od pisanije slabo ko da egzistira i ako si kojim žalosnim slučajem primoran da živiš od tog zanata takva egzistencija se životom ne može zvati. To se prije može nazvati životarenjem. Ali, eto, iako tako stvari stoje, ipak, se uhvatila jagma oko pisanja tekstova, te  ko veću kamaru  napiše veći je kolumnista.

Tako da je svaka povezanost mišljenja pojedinca sa stvarnošću države, ako se povezanosti uopšte i bude, čista koincidencija, a izrečene banalnosti lični, tj. subjektivni doživljaji društvenih prilika ove države. Vic, šala, pošalica… postaju tekstopiščeva vizija stvarnosti jer se stvarnost takvih individuuma manifestuju kroz pizdariju i zajebanciju a ne kroz objektivnost zbilje u kojoj prebivaju.

Ima i onih koji znaju udarit u sridu, potrefit suštinu, poentirati. Ali oni nisu kolumnisti, oni su realisti. Pošto se kritički odnose prema svemu, pa samim tim i prema vlastima, oni nisu mili nikome, a naročito onima na pozicijama. Pisce takvih komenatara najčešće nazivaju domaćim izdajnicima i plaćenicima. Apsurd! Al ajd ga sad’ ebi! Po tome se i mjeri vrijednost pisca komentara, kritičara vremena, objektiuvnog analitičara, što te više pljuju to si bolji, što si veći izdajnik do si manji idiot, što si manji patriota to si veći čovjek!

 

Autor: Kolumnista Piščić

Shortlink: