Naučnici tvrde da znaju zašto ljudi prije ili kasnije posijede | Mixer portal

Naučnici tvrde da znaju zašto ljudi prije ili kasnije posijede

sede vlasi

Naučnici smatraju da su možda otkrili mehanizam koji objašnjava zašto nekim ljudima kosa prerano osedi, dok drugi obole od retke kožne bolesti vitiligo, koju karakterišu bele mrlje na različitim delovima tela.

Novo istraživanje, objavljeno u žurnalu “PLOS Biologija”, ukazuje da gen koji reguliše prirodni pigment melanin, takođe, čuva naš imuni sistem da se ne okrene protiv samog sebe. Naša koža, oči i kosa dobijaju svoju boju od melanina, kojeg proizvode melanociti, ćelije u koži i na drugim delovima tela. Melanociti su takođe jedna od prvih stvari koja odlazi kako starimo, zbog čega su veoma važni naučnicima koji proučavaju starenje.

– Matične ćelije koje mi proučavamo su one od melanocita u folikuli kose, što su matične ćelije koje su suštinske za proizvodnju melanocita -izjavila je za “Gizmodo” autorka studije Melisa Haris, biolog Univerziteta Alabama u Birmingemu.

Ona i njen tim su se zainteresovali za određeni gen u melanocitima – MITF gen koji govori melanocitima da naprave svoj protein, koji zauzvrat reguliše funkcije melanocita poput proizvodnje melanina. Kod miševa uzgojenih da prerano osede naučni tim je uočio da je njihova proizvodnja gena MITF neobično visoka, dovodeći ih do iscrpljivanja njihove zalihe melanocita. Istraživači su smatrali da bi uzgajanjem ovih miševa da prave manje MITF-a usporili ovaj proces. Ali, na njihovo iznenađenje, to se nije dogodilo. Miševi su osedeli jednakom brzinom kao i pre. Sada naučnici smatraju da su saznali zašto. MITF ne samo što nadgleda proizvodnju melanina u melanocitima, već kontroliše i gene odgovorne za ispuštanje interferona, imunog proteina koji pomaže u borbi protiv virusnih infekcija i smatra se prvom linijom odbrane. Bez dovoljno MITF-a, mišji melanociti su proizvodili previše interferona, koji dalje podstiče imuni sistem da napada melanocite. Rezultat je i dalje bilo sivo krzno.

– Ponekad dolazi do neočekivanih otkrića, kao što je činjenica da MITF potiskuje izražavanje gena stimulisanih interferonom – kaže Haris.

U drugim eksperimentima je njen tim otkrio da policitidilna kiselina, hemikalija koja oponaša virusne infekcije, vodi do istog efekta – sedog krzna. To bi moglo objasniti zašto neki ljudi prerano osede ili razviju vitiligo.

– Međutim, svako dobija virusne infekcije, posebno u sezoni gripa. Ali ne vidimo da gomila ljudi iznenada, prerano dobije sedu kosu. To ukazuje da, ako postoji genetska predispozicija za sedu kosu kod ljudi povezana sa imunitetom, to možda nije tako uobičajeno – kaže Haris.

Istraživači vitiliga dugo teoretišu da urođeni imuni sistem igra glavnu ulogu u uzrokovanju ovog poremećanja, a nova studija baca svetlo na mehanizam tih događaja. Procenjuje se da vitiligo pogađa 0,1-8% populacije. Takođe, ovo istraživanje bi moglo objasniti kako melanoma, rak koji pogađa melanocite, izbegava detekciju imunog sistema.

-Voleli bismo da testiramo da li mehanizam opisan u ovoj studiji može objasniti prerano osedelu kosu. Da li kombinacija genetske predispozicije i svakodnevna virusna infekcija mogu negativno uticati na melanocite i matične ćelije melanocita kod ljudi i uzrokovati prerano osedelu kosu – pita Haris. Ona i njen tim planiraju da nastave istraživanje veze između matičnih ćelija i starenja.

 

Mixer portal

Shortlink: