Mixer intervju s bendom “Atheist rap”: Mi smo ljudi koji ne pate od komleksa | Mixer portal

Mixer intervju s bendom “Atheist rap”: Mi smo ljudi koji ne pate od komleksa

Atheist rap

 

Početkom devedesetih na muzičku scenu tek razvaljene Juge došli su novosađani zanimljivog naziva Atheist rap. Ovaj simpatični hardcore bend odmah je pokazao da u njemu sviraju momci odlučni da ostanu dugo, dugo na muzičkoj sceni, a sa pjesmama ‘Blu trabant’ i ‘Varburg limuzina’ za kratko vrijeme postali su hit kućnih žurki i rok klubova. Od tada pa do dan danas Atheist rap važi za bend koji je na samom vrhu domaće rok scene (pod domaćom scenom podrazumjevamo teritoriju bivše SFRJ od Triglava do Đevđelije i šire). Nizali su odlične albume a na svirkama su publici odavali magiju fantastično usviranog benda. Tradiciju da na nastupima zvuče svjetski nastavili su tokom cijele karijere.

Dva zadnja albuma ovog benda su “Priče matorih pokvarenjaka” i “Überlauf” iz 2015. godine, a ovaj intervju ne napravljen prilikom njihovog gostovanja 25. decembra 2015. u Banja Luci.

Prije mjesec dana izašao je vaš novi album Überlauf. Koliko se u današnje vrijeme You tuba i interneta isplati objavljivati albume u cd izdanjima i da li se uopšte isplati?

RADULE: Verovatno se ne isplati, sigurno ne kao nekada, zapravo retko ko i sluša muziku sa cedeja, koji se inače kupuju na svirkama prevashodno kao direktna podrška bendovima.  Sve manje se slušaju i kompletni albumi, ljudi nemaju vremena za to, a klinci imaju poremećaj pažnje, pa se brzo zasite.

Već dvije decenije kotirate među najboljim bendovima Srbije. Šta je recept za održavanje muzičke kondicije? 

LEKI: Redovne probe i, pre svega, sviranje pred publikom. Mi smo izabrali koncept rada koji podrazumeva i sviranje na festivalima gde te gleda nekoliko hiljada ljudi kao i male svirke po klubovima za par stotina ili čak samo par desetina ljudi. Ovo drugo je rudarski posao, ali svakako je koristan za sazrevanje benda i održavanje „muzičke kondicije“.

Da li i poslije dvadeset godina imate redovne probe ili ste toliko izvježbali pjesme da vam učestale probe više i nisu potrebne?

RADULE: Da, imamo redovne termine za probe i trudimo se da ih što manje preskačemo, ponekad ulete neke druge obaveze, ali u biti redovno vežbamo što nove što stare pesme, neke se zaborave…

LEKI: Desi se da na tim redovnim probama čak i ne sviramo već razgovaramo, dogovaramo se a ponekad se samo i zevzečimo, što je takođe važan deo „team building-a“.

Imao sam priliku da sa Atheistima dijelim binu na jednoj ovdašnjoj mafiestaciji i moram priznati da ste jako prijatni momci i da vas popularnost nije digla visinine gdje se čovjek gubi od sopstvenog ega. Šta je krivac vaše normalnosti?

RADULE: Osnovni razlog je u nenormalnosti drugih, tih kojima ne umeju da lete. Ne želimo i ne umemo drugačije, mi smo ljudi koji ne pate od komleksa i muzikom smo počeli da se bavimo iz nekih drugih razloga, a slava i bogatstvo koji su došli nezvano i neočekivano su adekvatno ugošćeni. Bitno je zadržati identitet i integritet, ukoliko se ne želi nešto drugo.

LEKI: Bogami, da se nadovežem na Raduleta, biće da sam nešto propustio u ovih 20 godina, neku vrstu slave sam možda i osetio,ali bogatstvo baš i nisam. A uvek mi se i činilo da ja dobijem najmanje (osmijeh). Jedino ako Raša nije mislio na neprocenjivo duhovno bogatstvo stečeno na putovanjima, upoznavanju raznih krajeva i ljudi.

Što se tiče ponašanja i odnosa prema drugim ljudima u korelaciji „popularan muzičar“-publika, mislim da je to stvar kućnog vaspitanja, tako da ćemo tvoju konstataciju sadržanu u pitanju shvatiti kao kompliment našim roditeljima. Hvala!

U karijeri ste odsvirali mnogo festivala i upoznali mnoštvo bendova. Koji je ostavio najpozitivniji dojam na vas i zašto?

RADULE: NoFX, zato što su bolidi poput nas u svim segmentima, samo na n-ti izložilac. Osim Erika Melvina, njemu niko nije ravan. Zato što su likovi kakvi smo i zamišljalio da jesu i zato što su to što jesu.

LEKI: Složio bih se sa Raduletom- NoFX. Pokazalo se da su najveći ujedno i najnormalniji te neposredni u odnosu prema drugima, neopterećeni sopstvenim značaje.

Koja je omiljena pjesma Atheista koju volite odvrnuti u svom automobilu a da ta pjesma nije Varburg limuzina?

RADULE: Ne odvrćem Ateiste u kolima, to mi klinci rade, njima je Atheist Rap 2 omiljena i neke nove, kojih su se naslušali za vreme snimanja.

 Zaista, da li bi Atheisti danas bili Atheisti da nije bilo ta dva strašna hita s početka devedesetih Limuzine i Blu trabanta?

RADULE: Više puta sam spomenuo da bi mi bili sasvim solidan underground band da nije bilo raspada Jugoslavije i sa tim i raspad domaće main stream scene. Wartburg je tada otvorio raznorazna vrata koja smo kasnije ostavili u najmanju ruku odškrinuta za ekipu i klince toga vremena. Sada je to ponovo hermetizovano i orijentisano isključivo na biznis i državnu politiku, bar što se medija tiče.

Da li su te pjesme, što se ono kaže, rađene po istinitom događaju?

RADULE: Ne, u pitanju je čista fikcija. Mada su Wartburg i Trabant bile ikone svoga vremena koje su zaslužile takav tretman. Sada je u igri i nostalgija za vremenima kada se imalo vremena za sve, kada se više cenila funkcionalnost od komfora i kada se verovalo u to da sutra može biti bolje.

 Da se vratimo na vašu sadašnju karijeru. Zašto su fanovi morali čekati više od 5 godina na vaš novi album?

RADULE: Razlog je preterana opuštenost matorih pokvarenjaka. Imali smo ispunjenu većinu uslova za realizaciju albuma pre par godina, ali smo negde zakazali.

LEKI: Radili smo mi svih tih godina nešto, par singlova namenski rađenih za raznorazne kompilacije, a novi uslovi prezentacije i način konzumiranja muzike je pomalo i devalvirao značaj  albuma kao takvog.

Možete li da kažete onima koji ga nisu presušali, kakav je to album, ima li uticaja od nekih bendova u njemu, kako ste dolazili do inspiracije pisanja tekstova.

RADULE: Dobar nam je album, ako ne i najbolji naš album u zadnjih recimo 5 godina. Uticaja sa strane uvek ima i svi su uredno pobrojani na zahvalnici na omotu albuma, od dragih nam ljudi i bendova do omraženih institucija i krvopija, koji su nam svi ujedno i inspiracija za sve što radimo. Nema ljubavi bez patnje i bola, tako i kod nas postoje teme koje su jedne drugima kontrateže.

Inače, kako stvarate pjesme, da li grupno ili fazu po fazu, neko donese tekst svi preslušaju pa se krene na realizaciju? Opišite ukratko kako nastaju pjesme Atheist rapa?

RADULE: Nema kratkog opisa zato što su sve opcije u igri, nekad neko donese celu pesmu, nekad muziku, nekad tekst, nekad nemamo ništa osim ideje za temu, nekad sve jednostavno teče, nekad nas brzaci odvedu ko zna gde, uglavnom jedinstveni šablon ne postoji.

Gdje svirate nakon Banjaluke i koji su budući planovi Atheista?

RADULE: Posle nastupa u Banja Luci u ovoj godini nas čeka samo još novogodišnji nastup u Osijeku, a tokom 2016. ćemo album promovisati po celom regionu i u još nekim evropskim zemljama. Planiramo da odmah počnemo rad na sledećem albumu, ne bi li ga izdali bar 2020.

 

Razgovarao: E. Bučinski

Shortlink: