Mixer intervju/ DUŠAN KOJIĆ KOJA: U svetu funkcioniše samo zakon jačeg i ne bira se način da se to i pokaže | Mixer portal

Mixer intervju/ DUŠAN KOJIĆ KOJA: U svetu funkcioniše samo zakon jačeg i ne bira se način da se to i pokaže

Doan Kojić KOJA

Početkom osamdesetih u Beogradu je oformljen super-bend ŠARLO AKROBATA u kojem su svirali, kasnije će se potvrditi, muzičari koji će odrediti neke nove tokove u rok muzici na ovim prostorima i staviti lični pečat na rok pokret  u bivšoj Jugi.

Svirali su kao niko prije njih, ubitačno, specidično i nadahnuto te su bez ikakve muke osvojili publiku i ušli u legendu. Bili su to Milan Mladenović, Ivica Vdović i Dušan Kojić KOJA. Kasnije će svako otići na svoju stranu i oformiće se dva fantastična benda Ekatarina Velika na čijem čelu će stajati Milan Mladenović, a Koja će osnovati bend Disciplinu Kičme koja je od samoga početka išla stazom autentičnog nekomercijalnog zvuka. Veliki uticaj na KOJINO stvaralaštvo imao je najtalentovaniji gitarista koji je ikada koračao planetom Zemljom JIMI HENDRIX, pa se zato nije čuditi što KIČMA ima žestok zvuk s jakom primjesom blues-a, rock-a, funk-a, jazz-a…

Jedno vrijeme KOJA je živio i radio u Londonu i tamo je osnovao britansku verziju Kičme, te je ime prilagodio tamošnjem tržištu – DISCIPLIN A KITCHME i pod tim imenom Kojin bend djeluje sve do danas.

 

Disciplin A Kitchme će 18. aprila gostovati u banjalučkom KSB-eu (bivši Index), te smo povodom toga razgovarali sa legendarnim KOJOM.

 

{https://www.youtube.com/watch?v=7oqmqCVPRYU}

 

Recite mi, da li rokenrol polako odumire ili je priča o tome kako je rok mrtav zapravo samo glupa fraza?

KOJA: Rock and roll je nastao krajem pedesetih, dakle, pre već više od 60 godina. Bio je jako popularan, napredan, ali danas nema više taj značaj, niti onu divlju oštricu, ubačen je u plastične kesice i prodaje se u ovom ili onom obliku. Zadnjih dvadesetak godina r'n'r opasno stagnira i nema više novih buntovnih hitova koji su u stanju da povedu mase ili postanu himne generacija. Tome je umnogome doprinela sama gramziva muzička industrija kao i tehnološka revolucija.

Ko zapravo najviše radi na tome i kome najviše odgovara da rok nestane sa ovih prostora.

KOJA: Ovde smo pre svega imali rat koji je sve dotukao, pa tako i kulturu i potkulturu, gde po svojoj prirodi r'n'r spada. Ponovo je popularna zaostavština i recept uspeha Bijelog Dugmeta, čak u većoj meri nego ikad. Naime, ja na turbo-dens-pop-folk-reality-freak-show (ne)kulturu, gledam kao dugme-nasleđe, koji su, iako su možda često spominjali tu reč u svojim neoriginalnim pesmama najmanje bili rokenrol. Mislim, odavno ovde narodnjaci imaju Fender i Gibson gitare i Marshall i Vox pojačala. Dakle, zakon tržišta i mediji koji posluju po tom zakonu danas ne vide rock grupe kao komercijalnu stvar, zato je toga sve manje po medijima, pogotovo TV stanicama. A s obzirom da ovde i nema prave muzičke industrije, čak ni onakve kakva je bila u Jugoslaviji, prostora za iskreni i nepatvoreni r'n'r je sve manje.

Šta Vas još uvijek podstiče da se bavite rokenrolom.

KOJA: I ja se često to pitam, no, izgleda da ne mogu da se skinem sa toga. U Engleskoj sam se nagledao zaista svakakvih nastupa popularnih, bivših popularnih, mladih i starih grupa i izvođača, pa otprilike shvatio da neću pogrešiti ako se i dalje budem bavio ovim.

Šta je najveća snaga rokenrol muzike.

KOJA: Otklanja sve vrste tegoba. Koristeći zvuk fuzz pedale, naprosto isceljuje.

Da li mislite da ste jedan od malobrojnih istinskih predstvnika rok zvuka s ovih prostora i ko bi po vama bio još vrijedan spomena s rokerske scene.

KOJA: Nije na meni da tvrdim da li sam ja taj ili ne, a što se drugih tiče, ima ovo malo starijih bendova što je aktivno, a od novih postoji niz mladih i dobrih grupa punih energije, međutim, ne i jakih pesama. Nezahvalno je pominjati imena.

 

{https://www.youtube.com/watch?v=7oqmqCVPRYU}

 

Vaš muzički uzor je Jimi Hendrix. Obzirom da je on gitarista a ne bassista, recite mi odakle ljubav prema tom instrumentu. Kako to da ne svirate gitaru?

KOJA: Dakle, sviram ja i gitaru, npr, u ad-hoc grupi Trese.Lupa.Udara, gde Švaba iz Električnog Orgazma svira bas, i čiji je repertoar baziran na mojim pesmama iz treće priče za omnibus “Kako je propao rokenrol”. Ali nema to veze, Hendrix je bio mnogo više od gitariste, inovator na raznim nivoima i kod njega se čuje i blues, rock, funk, jazz, ambijentalna muzika, dakle jedna neverovatna fuzija, a često je to bilo toliko divlje, da bi se mogao upotrebiti i termin punk, da je tad bio popularan.

Mnogo ste uradili i dosta je albuma iza vas. Saradjivali ste i sa mnogo muzičara. Koji je period po Vama najvrijedniji u vašem životu?

KOJA: Ovaj sad, naravno. Ako me pitate u vezi opusa Discipline Kičme, svi albumi su mi dragi i mislim da smo uspeli da svaki album zvuči drugačije u odnosu na onaj prethodni. S obzirom na formaciju u kojoj nastupamo – bas gitara i bubanj kao osnova, bez solo gitare, sa poneki put dodatim duvačkim instrumentim, a danas i usnom harmonikom.

Radili ste i u inostranstvu. Šta je najosnovnije da čovjek ima u sebi a da bi uspio, recimo, na britanskoj sceni. Da li je uopšte i moguće da muzičar sa Balkana napravi muzičku karijeru u Engleskoj.

KOJA: Nema veze da li je sa Balkana ili s nekog drugog mesta, on je u svakom slučaju strani državljanin, koji treba da se prilagodi tamošnjim pravilima domaćeg (britanskog) tržišta. Disciplin A Kitschme je tako oformljena kao londonska grupa i slovila u tim godinama kao deo londonske scene. Postoji određen proces isviravanja londonskih pabova, klubića i klubova, i tako više puta, sve sa željom da se desi potpisivanje ugovora sa velikom diskografskom kućom. To je otprilike put kojim svi idu. Naravno, neko poznaje nekog ko poznaje nekog drugog iz industrije, pa to možda pomogne malo. Drugi put su nezavisne diskografske kuće, ali koje takođe teže potpisivanju partnerstva sa velikim kućama. No, Disciplin A Kitschme je previše čudno zvučala, kako na svom početku nekad u Jugoslaviji, tako i u Engleskoj, izazivala iste oprečne komentare, od najgoreg do najboljeg, a industrija nije pokazala interes za crossover, mešanje stilova, sviranje tehno i jungle muzike na pravim instrumentima. Ustvari, bilo je nekih naznaka i možda je trebalo “gurati stvar” još par godina, ali meni je sve to postalo naporno i dosadno. Inače, u britanskoj muzičkoj industriji, koja je vrlo jaka, nema mnogo vrludanja, sve se odvija po zacrtanom poslovnom planu. Što je i razumljivo, jer radi se o velikom profitu od kojeg država uzima dobar porez.

 

{https://www.youtube.com/watch?v=7oqmqCVPRYU}

 

Koji je osnovni problem našeg društva i da li postoji ijedan super heroj, tipa Zelenog zuba, koji bi imao snage da nas spasi od učmalosti?

KOJA: Posle manje od pedeset godina mira, u kojem je društvo bilo uljuljkano, doživeli smo sunovrat, od jedne države zgodne veličine postali sijaset malih, pa se sad češkamo. Možda je sad jasnije da u svetu funkcioniše samo zakon jačeg i da se ne bira način da se to i pokaže, nažalost. Inače, postoje razni heroji, ali nijedan nije kao Zeleni Zub. Njegov alter-ego Crni Zub može da doprinese boljitku.

Da imate super moći, šta bi prvo promjenili kod sebe, ali i kod drugih?

KOJA: Možda domicilnu zemlju? Šalim se, sve je za čoveka, pa i ovakav rasplet događaja koji imamo. Mada nije moralo da se desi na taj način.

Vaši planovi za budućnost.

KOJA: To su uobičajeni planovi jedne rock grupe – novi album, koncerti, jedna potpuno regularna stvar.

 

 

Razgovarao: Ernest Bučinski/Mixer portal

 

Shortlink: